Modularni Univerzum: o novim oblicima zajedništva i bliskosti u radovima Slavice Panić,
Ivana Kolaković, MA, Ženske studije
Nežnost, kolorit, struktura i interaktivnost radova Slavice Panić pozivaju na lucidnu igru, čulno uživanje ili emotivni predah. Lagodnost ovog predaha ne treba pripisivati naivnoj želji da se eskapistički pobegne od materijalne realnosti, već pre volji da se realnost sagleda u njenoj celovitosti i potpunosti – kao deo Univerzuma/Kosmosa čiji smo zasigurni neodvojivi deo.
Razigranost u spajanju i postavci svakog meteorita, kao i interaktivnost radova sa povlačenjem, daju važnim spiritualnim i metafizičkim značenjima zavodljivost i rasterećujući prizvuk. Stavljanjem akcenta na predmete koji pripadaju prirodi, Kosmosu, ova izložba, međutim, postavlja bitna pitanja o čovekovoj individualnosti, samodovoljnosti, i odgovornosti.
Odbacivanje stroge antropocentričnosti kao i mita o čovekovoj nezavisnosti izvedeno je kroz igru i šarenoliko opredmećenje delova Kosmosa i prirode koji nam nisu svakodnevno dostupni. Time je veza između čoveka i drugih objekata koji pripadaju Univerzumu postala prisna, opipljiva i bliska, čime se direktno poziva na osmišljavanje drugačijih oblika zajedništva i zajednica između ljudi, prirode i Kosmosa.
Tako, ovi radovi aktiviraju i upriličuju novu, važnu s(a)vest o tome da svi zajedno, i ljudi i priroda, kao neodvojivi delovi Univerzuma, učestvujemo u stvaranju, ljubavi i transformaciji sveta u kome živimo. Nijedan od ovih napora, stoga, nikada ne može biti izolovan, niti pojedinačan, već je uvek deo celokupnosti stvaranja Univerzuma. Stoga, ovi radovi ohrabruju i govore nam da nismo sami - već da svi zajedno postojimo ovde, utapajući se, prožimajući se i igrajući se sa ostalim delovima Univerzuma kojeg smo deo.